OrlBeogradCom

ŠTA JE TREĆI KRAJNIK?

 

Veliki broj dece koja imaju problem sa »trećim krajnikom«, možda neke odgovore možete ovde naći.

Šta je treći krajnik?

U gornjim disajnim putevima se nalaze limfni čvorići koji imaju značajnu ulogu u odbrambenoj (imunološkoj) reakciji na mikroorganizme (viruse, bakterije...) kojima su usta i nos jedino mesto ulaska u organizam pored urogenitalne regije i očiju.

Na prelazu nosa u ždrelo se nalazi treći krajnik (adenoid, ili adenoidna vegetacija), ispod nepčanih lukova se nalaze nepčani krajnici (palatinalne tonzile), a u korenu jezika su mali jezični krajnici.

Najčešće se problemi dešavaju na nepčanim krajnicima - to su oni što se lako vide kada se pogledamo u ogledalu. Njihovo zapaljenje (tonzilitis) je najčešća infekcija gornjih disajnih puteva kod dece koja dovodi do povećanja telesne temperature.

 

PROBLEMATIKA SA UVEĆANIM TREĆIM KRAJNIKOM!

 

Treći krajnik je kod većine dece normalnih dimenzija i ne pravi značajnije probleme.

Međutim, kada se uveća - obično zbog zapaljenja ili alergije, može da uzrokuje izvesne probleme, naročito deci u prvim godinama života (mada se retko dijagnostikuje pre prvog rođendana).

Akutno zapaljenje trećeg krajnika (adenoitis) se relativno lako leči kombinacijom antibiotika i dekongestije (otpušavanja) nosa. Ali, ako se infekcije često ponavljaju, a treći krajnik ostane trajno uvećan, nastaju pravi problemi:

Na mestu gde se nalazi treći krajnik, završavaju se i unutrašnji ušni kanali (Eustahijeve tube) koji su povezani sa srednjim uhom. Kada uvećani treći krajnik zapuši tube, veoma lako nastaje zapaljenje srednjeg uha. Ako je ono kod deteta često zahvaćeno zapaljenjem, može doći i do oštećenja sluha.

Ne mora samo gnojno zapaljenje uha da bude opasno za mališana. Postoji upala srednjeg uha kada se u njegovoj šupljini nalazi bistar (serozni) sekret koji, ako se ne leči adekvatno, može da oslabi detetov sluh, a baš je uvećanje trećeg krajnika najčešći uzrok ovog problema. tada se neretko razvija hronično stanje SEKRETORNI OTITIS koji može biti jednostran mada su često zahvaćena oba uva.

 

DIJAGNOZA

 

Treći krajnik se ne vidi direktnim pregledom osim u ekstremnim slučajevima kada se spušta u regiju orofariksa, usnog dela ždrela tako da se dijagnostika oslanja na anamnezu i habitus deteta koji se uglavnom ogleda u FACIES ADENOIDEAE. Takva deca obično noću hrču, imaju česte infekcije grla, a neretko imaju učestale upale srednjeg uha.

FaciesAdenoidea.gif

Usta su uvek poluotvorena, dominira disanje na usta (disanje na nos je fizioloko disanje), imaju nazalni prizvuk u govoru, neretko usko lice i podočnjake, lice je bledo

Pravu dijagnozu može da postavi samo specijalista za bolesti uha, grla i nosa (ORL doktor) koji će videti da li je treći krajnik zaista uvećan. ORL specijalista će videti i kakvo je stanje bubnih opni, i da li u unutrašnjosti srednjeg uha ima sekreta. Naravno, proceniće se i detetov sluh, pa kad se sve to obavi, doneće se odluka o eventualnoj hirurškoj intervenciji.

Dakle, bez dobrog specijaliste za uho, grlo i nos, koji se bavi decom, nema prave dijagnoze.

 

OPERATIVA

 

Svaka intervencija nosi određene rizike, ali ova spada u one sa minimalnim mogućim komplikacijama. Iskusan ORL specijalista će za relativno kratko vreme izvaditi treći krajnik i rešiti dete muka. Ogromna većina dece ode kući na dan operacije ili sutradan. Operacija se izvodi u opštoj endotrahealnoj anesteziji. Obično se primenjuje kratkotrajna anestezija koja ima skoro zanemarljive ozbiljnije neželjene efekte. Zato je roditeljski strah od opšte anestezije bez osnova, i to ne sme da bude razlog kolebanja.

 

RE-ADENOID, POVRATAK TREĆEG KRAJNIKA

 

POVRATAK TREĆEG KRAJNIKA JE MOGUĆ JER ORGANIZAM IMA TAKVU INFORMACIJU I UVEK SE TRUDI DA SE VRATI NA STARO STANJE A I IZ RAZLOGA ŠTO SE OPERACIJA SPROVODI NA NAČIN DA SE NE VIDI DA LI JE SVO TKIVO UKLONJENO SA OBZIROM DA JE SMEŠTEN U REGIJI KOJA SE NE VIDI DIREKTNO (tekst gore).

To naravno nije razlog da se odlaže neophodna intervencija. Čekajući, dete ne dobija, već gubi - sluh, ali mu je i opšte stanje sve gore. Deca koja imaju hronično uvećanje adenoida slabije napreduju u težini, nemaju potrebnu energiju za igru i druženje sa ostalom decom (da ne ponavljamo kakve se sve bolesti mogu očekivati).

Čak ako se adenoid i »vrati«, reintervencija rešava problem. Tačno je da nema garancije da se neće vratiti, ali je činjenica da će detetu zbog čekanja biti još gore!

Generalno se sve to retko dešava a iskusni otorinolaringolozi uklanjaju ga u celosti u jednom aktu (jedna operacija)

Posle pete, šeste godine, kod većine dece dolazi do spontanog smanjivanja (involucije) trećeg krajnika, pa se retko dešava da on pravi veće probleme školskoj deci. Naravno, ima izuzetaka, ali se i oni mogu relativno lako dijagnostikovati i izlečiti.

Ako se na vreme otkrije i adekvatno leči, dete neće nikada više imati problema sa trećim krajnikom. Zato treba svakog mališana kod koga se sumnja na uvećanje adenoida, odvesti na pregled specijalisti za uho, grlo i nos. Svakako, treći krajnik nije jedini krivac za infekcije gornjih respiratornih puteva kod dece. Međutim, jednostavan je za pregled i lečenje, pa ga ne treba čuvati, već hiruški uklonitii, ako za to postoji jasna indikacija.

Zabluda je da treba čekati da dete poraste (2-3 godine), pa da se obavi intervencija. Ako je treći krajnik za uklanjanje, treba ga ukloniti odmah! Ne treba čekati da dete stekne hronične probleme sa uhom i sluhom, a potpuno je neracionalno svakih mesec - dva davati antibiotike zbog upale grla ili uha.

Ne treba čekati

Deca koja imaju hronično uvećan treći krajnik češće oboljevaju od astme, a kasnije i od hroničnog sinuzitisa!

Zbog toga treba poslušati ORL doktora i obaviti intervenciju što pre, naravno, kada se jasno utvrdi da je dete zaista za operaciju!