OrlBeogradCom

 

NAGLI GUBITAK SLUHA


Zašto nastaje? Kako se dijagnostikuje i leči?
U otorinolaringološkoj praksi sreće se ne tako mali broj pacijenata, koji dođu u ambulantu i kao tegobu navode naglo slabljenje sluha ili njegov potpuni gubitak. Obično se desi da to konstatuju u jutarnjim satima, nakon buđenja.
Uzroci ove neprijatne pojave mogu biti različiti,a oštećenja sluha možemo podeliti na tri osnovna tipa. Ukoliko postoji poremećaj u sprovođenju zvučnih talasa na njihovom putu od spoljašnjeg uva do kohlee, reč je o konduktivnom oštećenju sluha. Drugi tip je senzorineuralna nagluvost, i ona znači poremećaj funkcije kohlee ili slušnog nerva. Ukoliko u audiološkom nalazu postoji kombinacija dva prethodno pomenuta tipa , govorimo o mešovitoj nagluvosti.
Jedan deo pacijenata navodi da se tokom prethodnog dana kupao u bazenu , reci, ili da se slabljenje sluha pojavilo nakon kupanja i pranja kose. Gotovo sigurno, na osnovu ovakvih anamnestičkih podataka i kliničkog ORL pregleda konstatujemo da je čep cerumena, koji se kontaktom sa vodom pomerio u spoljašnjem slušnom hodniku i nabubrio, uzrok pomenutih tegoba. U ovom slučaju je reč o konduktivnom tipu nagluvosti. Problem ovakvog pacijenta obično rešavamo vrlo jednostavno, uklanjanjem čepa cerumena ispiranjem zvukovoda. Konduktiva nagluvost može biti uzrokovana i perforacijom bubne opne , prisustvom tečnosti u srednjem uvu, ili fiksacijom slušnim koščica, što je slučaj otoskleroze. Kod odraslih osoba najčešći uzrok konduktivnih i mešovitih nagluvosti su hronični zapaljenjski procesi u srednjem uvu.
Posebnu pažnju zaslužuju jednostrana senzorineuralna oštećenja sluha. Ukoliko nisu nastala naglo, iz punog zdravlja, u razmatranje treba uzeti eventualni tumor pontocerebelarnog ugla, pa u skladu sa tim obaviti neophodnu radiološku dijagnostiku.
Ukoliko pacijent prijavi da je gubitak sluha nastao naglo, bez prethodne bolesti ušiju, radi se akutnoj idiopatskoj nagluvosti . Najčešće je reč o naglom slabljenju, ili potpunom gubitku sluha, na jednom uvu, znatno ređe na oba. Obično je ovakvo oštećenje sluha propraćeno zujanjem u uvu ( tinitus), sa ili bez oštećenja čula za ravnotežu. S obzirom na to da uzrok ovog oboljenja najčešće ostaje nepoznat , ovakvo oštećenja sluha je nazvano idiopatskim.
Mogući uzroci akutne nagluvosti su infekcije,i to najčešće virusne (naročito uzrokovane herpes simplex virusom), autoimuna oboljenja i mikrovaskularne okluzije. Povrede glave sa evidentnim prelomom temporalne kosti i oštećenjm struktura unutrašnjeg uva, mogu dovesti do akutne gluvoće. Barotarume ( nagle promene pritiska,npr. prilikom ronjenja), mogu dovesti do perilmfne fistule između srednjeg i unutrašnjeg uva.Izvestan broj lekova, koji se smatraju ototoksičnim , naročito sistemskom upotrebom mogu doveti do akutne nagluvosti. Niz infekcija uzrokuje iznenadnu gluvoću tokom akutne bolesti ili neposredno nakon nje. Među česte uzroke spadaju bakterijski meningitis, Lajmska bolest i virusne infekcije koje zahvataju unutrašnje uvo(a ponekad i vestibularni aparat). Retko, iznenadna gluvoća može biti prvi znak nekih bolesti čiji su početni simptomi obično drugačiji. Iznenadna gluvoća može biti prvi znak akustičkog neuroma, multiple skleroze, Meniereove bolesti ili malog cerebelarnog moždanog udara. Coganov sindrom je retka autoimuna bolest usmerena protiv zajedničkog nepoznatog antigena unutarnjeg uha i rožnjače.Neki vaskulitisi mogu uzrokovati gubitak sluha. Hematološke bolesti poput Waldenströmove makroglobulinemije, bolesti srpastih ćelija i nekih oblika leukemije mogu retko uzrokovati iznenadni gubitak sluha.
Pacijentu sa naglo nastalom nagluvošću najpre treba uzeti iscrpnu anamnezu, sa podacima o prethodnim zapaljenskim procesima, eventualnim povredama, korišćenju ototoskičnih lekova. Pacijent treba tačno da definiše dinamiku nastanka oštećenja sluha, da li se to dogodilo u toku nekoliko nedelja, nekoliko dana, ili sati.Neohodni su podaci o prethodećem curenju iz uva, kao i oni koje se odnose na postojeće sistemske , neurološke ili vaskularne bolesti.
Zatim se pristupa ORL pregledu, koji podrazumeva otoskopiju, sa evenstualnom otomikroskopijom, kompletnu audiološku obradu, kao i obavezan pregled neurologa sa nalazom na kranijalnim nervima. Neophodna je analiza čula ravnoteže i funkcije malog mozga , jer poremećaji u ovom području često idu uz tumore pontocerebelarnog ugla i moždanog stabla . Pacijenta sa akutnom nagluvošću treba obraditi internistički, uraditi laboratorijsku dijagnostiku( kompletnu krvnu sliku i biohemijske analize).
Ukoliko je uzrok senzorineuralnog oštećenja sluha poznat , onda pristupamo lečenju istog. U slučaju da je virusna infekcija, komplikovana izmenjenim imunim odgovorom ,dovela do akutne nagluvosti, kao i u slučajevima akutne idiopatske nagluvosti, kod više od 50 % pacijenata dolazi do spontanog oporavka , i to najčešće u roku od 2 nedelje.
Terapija u lečenju akutne idiopatske nagluvosti se svodi na primenu kortikosteroda , ili sistemski ili lokalno intratimpaničnim ubrizgavanjem kortikosteroidnog preparata. Intratimpanično davanje leka je danas sve češće zbog zaobilaženja neželjenih efekata sistemskog davanja kortikosteroida, naročito kod pacijenata sa komorbiditetima ( hipertenzija, dijabetes). Sastvani deo terapije mogu biti vazodilatatorni lekovi, kao i vitamini B kompleska. Tokom tretmana lečenja akutne gluvoće neophodno je ponavljati ORL pregled, kao i osnovnu audiološku obradu, gde na osnovu uvida u nalaz audiograma pratimo poboljšanje sluha.

.