OrlBeogradCom

 

PROMUKLOST KAO ALARM


Zašto je javlja? Kada treba otići lekaru? Kako se sa njom boriti?
Glas je osnov verbalne komunikacije, a sa filogenstskog aspekta fonacija je najmlađa humana funkcija. Osnovni kvaliteti glasa su visina, jačina, boja, impostacija glasa, te bi promuklost bila poremećaj boje glasa. Svaki čovek se barem jednom tokom svog života suočio sa promuklošću.
Promuklost nastaje zato što glasnice ne mogu normalno da trepere i tako proizvode glas. Iako je u najvećem broju slučajeva uzrok promuklosti bezazlen, on može biti znak ozbiljnog oboljenja .Obzirom da i najmanje oštećenje ili poremećaj u području glasnica može dovesti do promuklosti,važno je ovaj simptom prepoznati na vreme, ,kako bi se otkrio uzrok i sprečile ozbiljnije posledice .
U najvećem broju slučajeva promuklost je vezana za akutne upalne procese-laringitise, koji se najčešće javljaju u sklopu generalizovanih infekcija disajnih puteva. Nesto su češći u zimskom periodu godine, uglavnom izazvani virusnim uzročnicima, a praćeni bolom u grlu, kašljem ,zamorom i povišenom telesnom temperaturom. Ovakva , obično kratkotrajna promuklost, prolazi unutar par dana, a ukoliko je reč o promuklosti koja perzistira duže 2-3 nedelje, naročito kada nije uzrokovana , gripom ili prehladom neophodno je obaviti pregled otorinolaringologa da bi se ustanovio njen uzrok.
Stalna promuklost može biti uzrokovana i hroničnim zapaljenskim promenama na glasnicama, hroničnim iritacijama, gastro-ezofagealnom refluksnom bolesti, alergijskim stanjima,endokrinim poremećajima, miopatijama mišića grkljana, poremećajima, kako perifernog, tako centralnog nervnog sitema, povredama.
Izvestan broj poremećaja glasa su tzv. funkcionalni poremećaji, koji nisu uzrokovani organskim promenama ( psihogena disfonija, afonija, superpozicija, hiper ili hipokinetska disfonija, kao i pogrešna impostacija glasa).
Promuklost nastaje i kao posledica različitih organskih promena na glasnicama.
Dobroćudne promene se mogu pojaviti na jednoj ili na obe glasnice. Većina promena na glasnicama su dobroćudne, ali mogu maligno alterisati, te svaka izraslina mora smatrati sumnjivom dok se histopatološkim pregledom ne dokaže suprotno.
To mogu biti polipi na glasnicama ,kao najčešći pseudotumori, koji obično nastaju nakon hronične iritacije glasnica zapaljenskim procesima ili mehaničkim iritacijama. Najčesšće se javljanju kod muškaraca između četvrte i pete decenije života.
Nodularne lezije nastaju kao posledica neadekvatne upotrebe ili zlopotrebe glasa. Ovi faktori najpre dovedu do nastanka kontaktnih edema na glasnicama, a ukoliko vokalna trauma duže traje, nastaće zadebljanja , a nakon toga čvorići. Akutna zloupotreba glasa može dovesti do krvarenja u glasnici, tako nastaju hematomi. Hronični-Reinkeovi edemi ,češći kod žena , uglavnom su uzrokovani dejstvom štetnih faktora ( duvana , aerozagađenja, refluksa želudačnog sadržaja) kod osoba koje su za to predisponirane.
Promuklost je ponekad uzrokovana i bujanjem takozvanog granulacionog tkiva u grkljanu, što najčesće izazvano traumom ( prethodnim operacijama , intubacijom, infekcijama).
Promuklost , koja može progredirati do potpunog gubitka glasa-afonije je najvažniji simptom malignih tumora grkljana. Oni prema svojoj lokalizaciji mogu biti supraglotisni( predeo iznad glasnica), glotisni ( u predelu glasnica) i subglotisni ( ispod glasnica).
Najčesći faktori rizika za nastanak ovih malignih tumora su pušenje, konzumiranje žestokih alkoholnih pića, aerozagađenje, loše navike u ishrani, hronična gorušica, prethodne bolesti disajnih puteva, infekcija humanim papiloma virusom, dok nije zanemarljiva ni genetska predispozicija.
Maligni tumori grkljana se manifestuju:
Promuklošću ili potpunim gubitkom glasa ( afonija), ovi pacijenti često navode da otežano dišu, kao tegobu navode otežano gutanje, praćeno zagrcnjavanjem, sukrvičav ispljuvak. Neretko se dešava da se pacijent prvi put na pregled otorinolaringologa javi u odmaklom stadijumu bolesti, kada uoči postojanje mestatatske promene na vratu. Istovremeno se pacijenti žale na malakslaost , umor , daju podatak o gubitku apetita i značajnom gubitku telesne težine.
Kako ih dijagnostikujemo?
Najpre je neophodno da pacijent pravovremeno bude upućen od nadležnog lekara opšte prakse na pregled otorinolaringologa. Nakon uzimanja anamnestičkih podataka koji su veoma bitni za ispravno postavljanje dijagnoze bolesti pristupa se kliničkom – ORL pregledu, koji podrazumeva , otoskopiju, prednju rinoskopiju, pregled ždrela, pregled grkljanja, baze jezika i donjeg sprata ždrela , indirektnom laringoskopijom, i najzad, detaljan pregled vrata, najpre inspekcijom , a zatim palpacijom sto nam može omogućiti da napipamo tumefakt na vratu. U ambulantnim uslovima pomoću optičkih instrumenata možemo dobiti direktan uvid u laringelarne strukture.
Pacijent , ukoliko je to potrebno, po odluci lekara, prolazi osnovnu laboratorijsku dijagnostiku ( kompletna krvna slika, biohemijske analize, hormonski status štitaste žlezde, kako bi se isključilo prisustvo patološkog procesa na njoj).
Od velikog značaja u kliničkoj obradi ovakvih pacijenata je standardna radiološka dijagnostika. Neophodno je načiniti RTG snimak pluća, ultrazvučni pregled vrata, a dijagnostičku paletu možemo proširiti i kompjuterizovanom tomografijom ili nuklearnom magnetnom rezonancom .
Pacijentu koji je prošao klinički pregled i napomenute dijagnostičke procedure indikujemo laringomikroskopski pregled u uslovima opšte endotrahealne anestezije. Tokom ove , kratkotrajne procedure, posmatramo vidljive patološke promene pod kontrolom mikroskopa i uzimamo materijal za histopatološku dijagnostiku. Tek nakon nakon obrade preparata od strane patologa, možemo postaviti definitivnu dijagnozu bolesti.
Lečenje promuklosti
Pristup lečenju zavisi od uzroka promuklosti. Kada je ona uzrokovana akutnim zapaljenskim procesima , terapija se svodi na medikamentozno lečenje , inhalacije , unos dovoljne količine tečnosti , pojačan unos vitamina. Ponekad je neophodno sprovesti terapiju antibioticima i kortikosteroidima,koji će doprineti sanaciji zapaljenskog procesa na glasnicama i bitno redukovati otoke na njima.
Kada se u osnovi promuklosti nalaze alergijska stanja sprovodi se terpaija antihistaminicima.
Od velikog značaja je i mirovanje, vokalna pošteda i uklanjanje štetnih, provocirajućih faktora
( prestanak pušenja, prestanak izlaganja dimu i gasovima).
Kada je uzrok promuklosti u zloupotrebi i habanju sopstvenog glasa , što se vrlo često sreće kod dece, ali kod odraslih u određenim profesijama( spikeri, pevači, predavači), terapijski tretman mora uključiti i defektologa kada je neophodna fonijatrijska rehabilitacija glasa.
Kod hroničnih laringitisa neophodna je,na prvom mestu, stalna kontrola pacijenta, zbog mogućnosti da ovakvo stanje preraste u zloćudni proces. Neophodno je isključiti faktore rizika i lečiti uzrok.
Hirurško lečenje je rezervisano za pseudotumorske promene( polipe, edeme, ciste, granulome, čvoriće na glasnicama ) i tumore grkljana. Može se pristupiti klasičnom hirurškom lečenju ili laserskom rešavanju izraštaja, u zavisnosti od njegove veličine , položaja i biološkog ponašanja.
Određeni broj pacijenata nakon hirurgije malignih tumora grkljana, po odluci Onkološkog Konzilijuma, biva podvrgnut radio ili hemio terapiji.U određenim vremenskim intervalima se vrši evaluacija postojećeg stanja.
Rezimirajući, ovu, veoma kompleksnu temu, pacijentima je neophodno skrenuti pažnju da promuklost može biti potpuno bezopasna, ali i pokazatelj da imamo veliki problem , sa kojim se treba suočiti u pravo vreme, onda kada je još uvek rešiv.